Pamćenje i zaboravljanje
Kako zaboravljamo?
Prvi dan škole, matursko veče, prva devojka ili prvi dečko, miris mora, pesma vašeg omiljenog benda iz mladosti. To su neka od sećanja koja sačinjavaju naša dosadašnja iskustva na ovoj planeti. Zbog takvih sećanja se osećamo prijatno sa ljudima koje poznajemo, povezujemo prošlost i sadašnjost, i to nam daje osnovu za budućnost. U stvari, taj skup sećanja je ono što nas definiše kao osobe. Zato je memorija tako bitna. Što više razumemo kako naše pamćenje funkcioniše, bolje ćemo razumeti i kako da ga unapredimo.
Ranije su ljudi smatrali da je pamćenje kao radni sto sa puno fioka, i u svakoj fioci se čuva neki deo pamćenja. Neki su mislili da u mozgu postoji neka vrsta neuralnog super kompjutera, koji čuva sve te informacije i obrađuje ih. Danas se veruje da je memorija mnogo složenija i apstraktnija od toga i da nije lokalizovana u jednom delu mozga, nego da je to proces koji obuhvata skoro ceo mozak.
Postoje tri glavna događaja, koja su bitna za pamćenje: kodiranje, konsolidovanje i pozivanje. Kada naš mozak hoće da zapamti nešto, on mora prvo da kodira tu informaciju, to jest da je „razume“. Nakon toga tu informaciju konsoliduje, odnosno čuva, i onda su ti podaci spremni da ih upotrebite kada su vam potrebni. Međutim, svi znamo da to nije uvek tako idealno, i da ne možemo uvek da povratimo informaciju koju smo naučili, to jest stalno nam se dešava da nešto zaboravimo. Šta je to što nas tera da zaboravimo gde smo ostavili kjlučeve, nečiji broj telefona ili rođendane? Postoje četiri teorije o tome.
Nesposobnost povratka informacije
Da li ste nekada imali osećaj da vam je nešto nestalo iz sećanja? Ili ste možda zaboravili nečije ime i tu vam je na vrhu jezika, ali nikako da se setite? Nemogućnost da se neka informacija povrati je jedan od najčešćih razloga za zaboravljanje. Svaki put kada naučimo nešto novo formira se „memorijski trag“. Vremenom ovi tragovi počinju da blede i nestaju ako se ne koriste dovoljno dugo.
Teorija interferencije
Po ovoj teoriji gubitak pamćenja nastaje zato što se pamćenja međusobno „takmiče“ i prepliću. Kada je neka nova informacija slična nekoj informaciji koja je već zapamćena, onda je još verovatnije da će se one pomešati. Zato vam je možda teško palo da popamtite sve one datume iz istorije.
Nemogućnost čuvanja informacije
Ponekad se može desiti da ne možemo da se setimo nekih stvari zato što ih nikad nismo ni zapamtili. Na primer, pokušajte na papiru da nacrtate jednu novčanicu od sto dinara, sa svim detaljima koji sa nalaze na njoj. Koliko toga možete da se setite? Verovatno se sećate kakvog je oblika, koje je boje i koja je ličnost na njoj, ne više od toga. To se dešava zato što je vaš mozak zapamtio samo osnovne stvari o novčanici koje će vam pomoći da je razlikujete od ostalih novčanica, a detalje niste ni registrovali.
Motivisano zaboravljanje
U nekim situacijama naš mozak može aktivno da radi na tome da nešto zaboravi, posebno ako je u pitanju neko traumatično iskustvo. Dve forme motivisanog zaboravljanja su:
− supresija (svesno zaboravljanje);
− represija (nesvesno zaboravljanje).
Verovatno ste svi prošli kroz ove stadijume zaboravljanja i pomislili kako sa vama nešto nije u redu. Ali to je, zapravo, sasvim normalno i očekivano. Na primer, u pozorištu je poznata izreka da, ako glumac hoće da nauči tekst, mora pre toga tri puta da ga zaboravi. U sledećem izdanjima magazina videćemo kakvi su to neobični oblici pamćenja, zašto neke osobe zaboravljaju više od drugih i kako možemo unaprediti pamćenje.
(nastaviće se)
Milan Petrović
Lektor: Nevena Ristić
Najnoviji komentari