Medicinska horor priča
Talidomidska katastrofa
Jedna farmaceutska kuća u Australiji trenutno pokušava da na tržište izbaci lek koji bi služio za lečenje lepre i bolesti kao što su multipni mijelom. Međutim, oni nailaze na veliki otpor od strane javnosti i od strane Australijskog komiteta za procenu lekova. Taj lek se zove talidomid, a razlog zašto ljudi oklevaju da ga puste na tržište je taj što je talidomid već poznat od ranije. To je lek koji je ostavio mračan trag u medicinskoj istoriji, a poznat je kao „talidomidska katastrofa“.
„Moramo uspeti po svaku cenu“
Pedesetih godina prošlog veka su za lečenje napetosti i nervoze korišćeni barbiturati, međutim, problem je bio taj što su oni bili toksični za decu i stalno je dolazilo do trovanja. Zato je trebalo pronaći novi lek za smirenje koji će rešiti taj problem. Ljudi iz farmaceutske kompanije Grünenthal iz Zapadne Nemačke su mislili da su došli do rešenja 1954. godine pronalaskom talidomida. Njihov moto je bio: „Moramo uspeti po svaku cenu” i već su bili poznati po tome što su izbacivali lekove koji su kasnije bili povučeni zbog zdravstvenih problema. Talidomid su prvo testirali na životinjama kao lek protiv epilepsije, ali nisu našli ništa korisno. Međutim, videli su da su eksperimentalne životinje nakon toga bile mirne i pospane. Zato su rešili da talidomid prodaju kao sedativ. Kako se činilo, bio je veoma siguran za upotrebu i nije bio otrovan, ali pedesetih godina se lek nije testirao na to kakav uticaj ima na trudnice i njihov plod.
Savršen lek ili katastrofa?
Lek je pušten u prodaju 1. X 1957. godine. Pošto nije bio toksičan, prodavao se bez recepta. Pokrenuta je markentinška kampanja sa 50 medicinskih časopisa i 250.000 individualnih pisama lekarima gde je lek predstavljen kao bezbedan, čak i kada se radilo o pokušajima samoubistva. Iz Zapadne Nemaćke lek se proširio u Veliku Britaniju, a odatle i u ostatak sveta. Već na početku je pokazivao neke neželjene efekte, ali doktori su rešili da jednostavno to zanemare, jer ih je Grünenthal uveravao da nema nikakve opasnosti. Lek jedino nije nikada ušao u SAD jer je dr Frensis Kelsi zabranila njegov uvoz. Uprkos pritiscima, nije htela da ga pusti u zemlju jer je imala sumnje u vezi sa njegovim štetnim dejstvom, zbog čega je kasnije i primila nagradu od predsednika SAD.
„Bebe foke“
U avgustu 1958. godine lek je odobren za upotrebu kod trudnica. To je greška koja će dovesti do rađanja više od 10000 dece sa katastrofalnim defektima. Talidomid je lek koji blokira krvne sudove i zaustavlja protok krvi i zbog toga je doveo do poremećaja u razvoju ploda. Deca su rođena sa abnormalnim nogama, rukama, stopalima i šakama, defektima kičmene moždine, rascepanim nepcetom, bez ušiju, bez srca, bubrega i genitalija. Najveći broj beba je imalo tzv. fokomeliju, to jest rođene su bez ruku i nogu. U početku se nije znalo zašto se rađa toliki broj takve dece, ali 1961. su dva doktora iz Australije i Nemačke, nezavisno jedan od drugog, došli do zaključka da je talidomid krivac. Međutim, farmaceutske kompanije su bile toliko bezobzirne da su nastavile da prodaju lek uprkos upozorenjima i nastavile su da reklamiraju talidomid kao savršeno bezbedan lek. Na kraju je povučen iz prodaje decembra 1961.
Talidomid danas
Nakon ove katastrofe uvedene su nove bezbednosne mere, između ostalog, sada je obavezno testiranje na to kakav uticaj ima lek na životinju koja je trudna i na njen plod. Kasnija testiranja talidomida su pokazala da je on vrlo dobar u lečenju lepre i tumora. Tako da je skoro 50 godina nakon što je povučen iz upotrebe, ponovo vraćen na evropsko tržište, što je izazvalo strah od nove katastrofe. Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje upotrebu talidomida jer, kako su pokazala iskustva, nemoguće je apsolutno kontrolisati kako se neki lek distribuira, tako da će se on kad-tad pojaviti na crnom tržistu. To potvrđuje i činjenica da se i dan-danas rađaju bebe sa fokomelijom zbog toga što trudnice iz neznanja uzimaju talidomid, a dovoljno je uzeti samo dve tablete i izazvati poremećaj.
Milan Petrović
Lektor: Nevena Ristić
Uzas!