Sreća, želje i mogućnost
„Otvori oči“
Sreća je jednostavno stanje svesti, onaj trenutak kada naše želje i mogućnosti dođu na isti nivo. Sve bi to bilo sjajno i bajno da se u tu jednačinu ne mora ubaciti i jedna vrlo gadna stvar, koja se zove kompromis. A što više kompromisa napravimo, manje držimo do svojih stavova. Da ne bismo došli u situaciju da izgubimo sebe na putu do sreće, (što i nije sreća), treba da razvijemo u sebi osobinu, nekada vrlo cenjenu, a danas sve više gledanu kao manu i odliku slabosti – skromnost.
U vremenu u kojem „sve ima svoju cenu, ali nema ništa u poštenju“, vrlo je lako izgubiti se i naći se na stranputici, gde su bitne jedino materijalne stvari – šljašteći auto, preskupa odela, futuristički stanovi i luksuz na najvišem mogućem nivou. Po mom mišljenju, tu prave, iskrene, dečje sreće nema!
Na tom putu ne postoji trenutak za mirisanje cveća, za uživanje sa društvom na klupici ili ushićenost jer je osvanuo sunčan dan. Snovi koje su nam nametnuli, fantazije da ćemo, jednog dana, svi postati muzičke zvezde, poznate filmske face ili naftni magnati, ne ostavljaju mesta sitnicama koje život znače.
Zato ja ne želim da postanem jedan od gorenavedenih primera. Nije da sam sebe ubedio da mi se to neće desiti, nego jednostavno ne želim taj tip „sreće“. Ne želim da na tom putu izgubim svoju dušu i tako razočaram dečaka koji sam nekada bio. Taj klinja je hteo da celoga života bude srećan onoliko koliko je bio srećan kada je dobio ogromnog transformersa, zvanog Optimus Prajm. Ali, da se razumemo, odrastao čovek jednostavno ne može biti srećan na isti način i onoliko koliko dete može. To je tužna činjenica sa kojom se mora živeti. Ali, može se stići veoma blizu sreći kakvu smo osećali kao deca.
Da bi se dostigao taj nivo, potrebno je da na scenu stupi vrlina koju sam na početku pominjao – skromnost. Skromnost daje duhu vedrinu, a vedar duh ubacuje u život vedre boje i kada je sivo, i smeh kada ti se plače. Postoji još dosta stvari koje su bitne da bi čovek bio srećan, istinski srećan.
Tu spada i vedrina duha, kao i celokupan pogled na svet. Možda će vam moja „mekana” filozofija izazvati podsmeh, ali meni deluje uspešno. A evo i kako:
U toku jednog dana prolazimo kroz dobre i loše situacije. Ako samo kukamo zbog loših stvari, nećemo videti dobre! A ako gledamo i uživamo u dobrim stvarima, loše ćemo doživljavati kao nužno zlo i nećemo im dozvoljavati da nam oslabe ushićenje koje osećamo zbog dobrih. Ako obraćaš pažnju samo na loše stvari i kukaš zbog njih, život gubi svaku čar, i iskreno, ne zaslužuješ ono dobro što on sa sobom nosi. A sam sebe kažnjavaš jer ne vidiš ono što je dobro.
Zato, ubuduće zastanite na trenutak kako bi uživali u pogledu, mirisu cveća, u svakoj lepoj sceni na koju naiđete, jer ko zna, možda vas baš na sledećem semaforu udari neki pijani vozač.
Nemanja Đukić
Lektor: Marija Golubović
Najnoviji komentari