Proslavi se, lako je!
„Otvori oči“
Koliku moć imaju mediji najbolje se moglo osetiti 30. X 1938. godine, kada je Karl Filips emitovao radio-dramu „Rat svetova“, rađenu po romanu Orsona Velsa. Ljudi su panično počeli da beže iz svojih domova, glavom bez obzira, spašavajući se od nepostojećih napasnika. Oni koji veruju u teorije zavere reći će da je to svesno uradila američka vlada, kako bi videla koliko može da kontroliše široke narodne mase. Ako im je to stvarno bio plan, verujem da su bili oduševljeni. Ako nisu to uradili namerno, opet su, sigurno, bili oduševljeni.Vođeni ovom spoznajom, dogurali smo do XXI veka gde su mediji postali jedan veliki „narednik” koji nam govori šta treba da nosimo, kako da se ponašamo, koga da volimo a koga da obožavamo, od koga da se plašimo, a koga da mrzimo.
Pronaći ćete sebi idole, omiljene voditelje, poznate face koje vam idu na živce, ali ih opet pomno pratite – na radiju, televiziji ili u „žutoj” štampi. Gutaćete sve aspekte njihovih života, uporno tražeći još, a pritom zapostavljajući svoj sopstveni život.
Zahvaljujući medijima, danas imamo gomilu poznatih i slavnih osoba za koje niko ne zna zašto su slavne. Proveren recept za slavu, pod uslovom da vam je IQ jednak prosečnoj dužini muškog polnog organa, jeste da velikodušno podelite sa javnošću amaterski snimak svog seksualnog odnosa. Ovo je u svetu najefikasniji način za postizanje „instant” slave. Pokazao se kao efikasan i na našim prostorima. Drugi način da postanete slavni jeste učestvovanje u rijaliti šouu. Ovaj način omiljeni je kod Srba. A nije uopšte ni težak, ni skup. Uđeš u kuću koja je cela pod video-nadzorom, tu spavaš, jedeš, piješ, svađaš se sa ostalim ukućanima, sa nekim se smuvaš, a sa nekim se, bogami, i kresneš. Ovo poslednje predstavlja „simbiozu” svetskog i našeg puta do zvezda.
Onda izađeš odatle, pričas svoje utiske u nekoliko kamera, poželjan je i neki skandal ubrzo posle vraćanja među ljude, i to je to! Na svakoj naslovnoj strani „žute” štampe te ima, dok ti gaćica nema ispod kratke suknje… Slikaju te kako se valjaš po podu diskoteke, pošto ti je šampanjac oduzeo ravnotežu, a rađanje kulturu. Tvoj zadatak je ovim gotov, ti više ništa ne moraš da radiš. Za ostalo će se pobrinuti mediji. Pozivaće te u razne emisije, na intervjue, loviće te po solarijumima sa hiljadu i jednim pitanjem. Ti ćeš uvek odgovarati da si prezauzet, da ti je raspored prenatrpan, ormani i cipelarnici takođe, jer oni su jedna od najbitnijih tema vaših razgovora. Čuveno je pitanje: „Šta nosiš ovih dana?”
Mi, obični smrtnici, buljićemo u tvoje lice iz naših udobnih garnitura za sedenje, slušaćemo tvoje vesele pričice koje skreću misli sa ratova o kojima nas stalno izveštavaju. Posle tebe, na red dolazi kriza u državi, rat na Istoku, poskupljenje goriva, vesti iz sporta i na kraju vreme. Činjenicu da svakog dana izumre sedam vrsta životinja i biljaka nećemo čuti. Nekontrolisanu seču šuma takođe propuštamo, jer komercijalni mediji za široke narodne mase ne žele da uznemiravaju svoje verne gledaoce tako trivijalnim činjenicama. Ne treba im da njihovi gledaoci razmišljaju svojom glavom. Ako to počnu da rade, prestaće da ih prate jer će shvatiti da ih truju, više nego golf dvojka dizelaš okolinu.
Zato ja ne uključujem televizor. Odbijam da slušam ono što mi se servira, hoću sam da biram šta me interesuje, a šta ne. Ne treba mi neko da mi govori šta hoću, niti šta neću.
Nemanja Đukić
Lektor: Marija Golubović
Slični tekstovi
Rijaliti TV →
Novac →
Pismena reč i gvozdena vrata otvara →
Najnoviji komentari