Božić u svetu
Praznik mira, ljubavi i praštanja
U savremenom dobu gde su ljudi sve više otuđeni i udaljeni, Božić je praznik koji najviše spaja porodice i prijatelje. Praznik mira, ljubavi i praštanja, Božić je porodični praznik i podrazumeva se da su tokom prazničnih dana svi članovi na okupu. U osnovi toga je ostatak starog verovanja čija je svrha bila zaštita porodice. Božićna priča se priča svuda u svetu, razlike su u detaljima. Istražujući samo za vas, pronašli smo najinteresantnije božićne priče i običaje iz različitih zemalja.
Velika Britanija
Božićni puding
Najpoznatija božićna poslastica u Engleskoj je „božićni puding“. U njega se umeće novčić i ko ga nađe, imaće sreće. U Velikoj Britaniji postoji duga tradicija slavljenja Božića. Ukrašavanje božićnog drvca datira iz XIX veka kada ga je uveo princ Albert, suprug kraljice Viktorije. Najpoznatije božićno drvce, dar građana Norveške, postavlja se na Trgu Trafalgar u Londonu.
Francuska
Po jednom starom verovanju, u božićnoj noći životinje mogu govoriti: ali za onoga ko ih čuje, to može imati vrlo loše posledice.
Holandija
Sveti Nikola, zaštitnik dece za Badnje veče, dolazi iz daleka, jaše iznad krovova, a deca ostavljaju kraj ognjišta svoje čizme ili cipele, napunjene senom i šargarepama za Nikolinog konja, a sa željom da od sveca dobiju poklone.
Nemačka
Od jelovih grančica pravi se venac sa četiri svećice, koje će se redom paliti svake nedelje do Božića. Ovaj običaj usvojen je u više zemalja, pa i u Hrvatskoj.
Irska
U Badnjoj noći Irci u jednom prozoru ostavljaju upaljenu sveću, kako bi Josip i Marija lakše našli put do štalice. Sveća takođe kazuje siromasima da će biti lepo primljeni. U ovoj zemlji svetog Nikolu prati Rudolf, osoba s nosom tako crvenim, da njime noću osvetljava put svecu.
Španija
U nekim krajevima na Badnje veče priređuju se „žive jaslice“, pa tada ljudi donose hranu i odeću i ostavljaju je kao pomoć siromasima, da bi im Božić bio radostan.
Austrija
Jedan deo Štajerske naziva se Christkind (Dete Isus) i za Božić tamo stiže malom Isusu na stotine hiljada pisama iz celog sveta.
Indija
U Indiji se ne ukrašavaju borovi, nego drveće manga i banane. Budući da nema službene proslave Božića u toj zemlji u kojoj prevladavaju muslimani i hindusi, hrišćani božićno veselje iskazuju davanjem darova siromašnima. U nekim delovima Indije za ukras koriste male glinene lampe u kojima gori ulje. Postavljaju se na rubove ravnih krovova i na vrh zidova koji opasuju kuće.
Japan
Posle ponoći hrišćani se sastaju i zajedno jedu ružičastu rižu sa crvenim bobom, tvrdo kuvanim jajima i rotkvicama. Pesma i veselje traju do jutra.
Australija
Iako su mnogi božićni običaji u Australiji slični onima u Engleskoj, iako bez snega jer je u to vreme u Australiji leto, jedan je običaj pravi australijski. Započeo ga je 1937. radio-voditelj Norman Banks, koji je jednog Božića video usamljenu staricu kako tužno na radiju sluša božićne pesme. Sledeće godine je na Badnjak emitovao veliku božićnu pesmu koju su pevali svi.
Rusija
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi specijalna večera bez mesa. Nakon posta, koji prestaje sa pojavom prve zvezde na nebu, sledi specijalna večera čije se glavno jelo zove „kutja“.
Makedonija
U Makedoniji „kolede“ (dečje pevanje božićnih pesama od vrata do vrata) su 5. januara. Dan kasnije sledi Badnje veče, kada se na kućno ognjište donosi božićno drvo – „badnik“. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unosi otac. Sin ili drugi član porodice delove drveta stavi u vatru, a zatim se razmene čestitanja: „Dobra večer i vesel badnik“.
Srbija
Po nekim tumačenjima, naziv potiče od staroslovenske reči „bdeti“, što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa. Božićno praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika. Na Badnji dan se posti. Uglavnom se jede riba, pasulj prebranac, suvo voće, šljive, smokve, kajsije, i peče hleb. Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine.
U kojoj god zemlji se slavio, Božić je jedan od najradosnijih praznika, dan kada je porodica zajedno i kada se svetom šire samo ljubav i prijateljstvo.
Marija Ćosić
Lektor: Nevena Ristić
Najnoviji komentari