Jezičke nedoumice (4. deo)
Vi pitate, mi odgovaramo
Evo još jednog teksta „Jezičkog mozaika“ u kome odgovaramo na vaša pitanja. Ako vam prvo padnu na pamet pitanja tipa ili-ili, da, ona se najčešće i javljaju. Međutim, i odgovor na drugačije pitanje koje je neko postavio može i drugima otkriti nešto o čemu ranije nisu ni razmišljali ili nešto na šta ranije nisu obratili pažnju. Sve se to najbolje vidi na primerma. Da počnemo…
Koje je značenje reči dojiti prema novijim rečnicima? Da li stvarno možemo reći da beba doji?
Možda će nekoga ovo pitanje zbuniti, pošto se glagol dojiti upotrebljava (dominantno) u značenju „hraniti mlekom“ i povezuje se sa odnosom majka–beba, majka je ta koja svojim mlekom hrani bebu. Čitateljka koja je postavila pitanje bila je u toku i sa drugim značenjima navedenim u šestotomnom Rečniku Matice srpske, pa je želela da proveri i koja se to značenja navode u novijim rečnicima. Prvo ćemo navesti značenja koja navodi taj rečnik, a ima ih više: „1) hraniti svojim mlekom; 2) sisati; 3) musti; 4) davati mleko“. Možda ste i vi među navedenim značenjima videli neka u kojima niste upotrebljavali glagol dojiti ili pak niste čuli da je tako upotrebljavan. Prema navedenom, ispravno je reći da beba doji (drugo navedeno značenje). Sa druge strane, i značenje reči se menja tokom vremena, proširuje ili pak sužava. U jednotomnom Rečniku Matice srpske (iz 2007. godine) navedena su dva značenja: „1) hraniti svojim mlekom iz dojke, vimena; 2) ustima izvlačiti mleko iz dojke, sisati“. Dakle, ako budete čuli da neko kaže „Beba doji“, nemojte se začuditi, već se setite ovog teksta.
Kada se piše gdin, a kada gospodin? I, uopšte, koja pravila važe za pisanje titula u srpskom jeziku, naročito skraćenica?
Prvo jedna napomena. Iako je skraćenica za imenicu gospođa – gđa, za gospođica – gđica, za gospodin nije gdin, kako bismo iz navedenog pretpostavili, već je jedino pravilno napisati „g.“. O skraćenicama smo pisali u nizu tekstova „Zašto dugo, kad može kratko?“, tačnije, o skraćenicama latinskih izraza, verbalizovanim skraćenicama, skraćenicama u „ćaskanju“ itd. Što se pravila za pisanje skraćenica tiče, u Pravopisu srpskoga jezika se ističe: „Pošto skraćivanje reči ne bi smelo ići na štetu brzog čitanja i razumevanja teksta, opšta je preporuka da u skraćivanju reči treba biti uzdržan, a po pravilu bi trebalo skraćivati reči čije je pojavljivanje u određenom tekstu često ili predvidljivo“. Dakle, nema razloga izbegavati upotrebu opštepoznatih i Pravopisom prihvaćenih skraćenica (naravno, u tekstu ne treba biti ni previše skraćenica).
Luka na utrovačkom?
Uka za Lunje ili ukaLunje (namerno smo napisali veliko slovo L da bi se lakše uočila primena pravila). Ako ste nekim slučajem propustili tekst o utrovačkom i šatrovačkom govoru ili biste želeli da se podsetite pravila, tekst je objavljen u 32. broju Nish magazina.
Da li je pravilno napisati odpozdravljamo ili otpozdravljamo?
Zapravo, ovde je dilema u vezi sa jednačenjem suglasnika po zvučnosti. Nema razloga da u navedenom primeru ne bude izvršena pomenuta glasovna promena, pa je pravilno napisati otpozdraviti, otpozdravljamo, otpozdrav i sl.
Jezičke nedoumice je najzanimljivije otkriti, tako se saznaje nešto novo i tako se otvaraju nova pitanja. Pored nedoumica u vezi sa pisanjem velikog slova, crte i crtice, polusloženica, značenje i oblik reči takođe mogu biti vrlo interesantna tema, što smo videli u vezi sa značenjem reči sankcija i sankcionisati i sa sličnošću nekih srpskih i engleskih reči koje imaju zajednički praindoevropski koren.
Aleksandra Janić
Slični tekstovi
Ne sputavajmo jezik! →
Jezičke nedoumice (7. deo) →
Jezičke nedoumice (5. deo) →
Najnoviji komentari