Akcenti nisu bauk! (2. deo)
Jedno mesto ulevo i – već je pravilno?
U prošlom izdanju Nish magazina već je bilo reči o akcentima, ali sa stanovišta „udaranja u bAndere“. Međutim, zašto je uopšte došlo do toga? Verovatno jer reči sa akcentovanim prvim slogom ili nekim slogom bliže početku reči zvuče „učenije“. Čak i da to prenošenje ima za posledicu neku „bAnderu“, izgleda da u tim slučajevima važi pravilo „preneti akcenat – pa neka bude i pogrešan, ipak ’prefinjeno’ zvuči“.
Taman – vreme za telefoniranje
Posmatrajući niški govor i mesto akcenta, vrlo često je zaista jednostavno doći do pravilnog izgovora – pomeranjem akcentovanog vokala za jedno mesto ulevo. Jasno nam je da nije pravilno reći telefOn (iako se u prizrensko-timočkim govorima, na primer, može čuti tako akcentovano), pre svega zbog toga što je akcentovan poslednji slog, što prema pravilima u standardnome srpskom jeziku nije dozvoljeno. Dakle, razumljivo je da se u ovakvim primerima u standardnome srpskom jeziku akcenat pomera za jedno mesto ulevo, pa je pravilno reći telEfon, pri čemu, u ovom primeru, na poslednjem slogu ostaje dužina. Sa druge strane, u govoru se često može čuti rečca tamAn (vodi poreklo iz turskog jezika, a ističe prostornu/vremensku bliskost: „baš, upravo“), umesto tAman, kao što je pravilno.
Koliko vatrOgAsAcA je potrebno da se ugasi požar?
Pored prethodnih, „običnih“, primera, navešćemo još neke – „neobične“, ili makar one koji mogu tako zvučati. Tako da, ako čujete da neko kaže da je na utakmici bio veliki broj mUškArAcA, da je požar uspešno ugasilo malo vatrOgAsAcA i da je pritom došlo i na desetine polIcAjAcA, nemojte odmah pomisliti da su istaknute reči pogrešno akcentovane. Verovatno vam je već čudno što smo „naglasili“ četiri poslednja vokala. Ne, akcenat se ne nalazi na svima njima, poznato je da svaka reč treba da ima samo jedan akcenat, ali, ne zaboravimo ni postakcenatske dužine. U navedenim primerima akcenat je na četvrtom slogu posmatrano od kraja reči, a naglašena su i tri poslednja vokala, jer se na svakom od njih nalazi postakcenatska dužina. Zbog toga se ove reči toliko duuugo izgovaraju. Ili bi bar tako trebalo da se izgovaraju…
O filozofima i filolozima
FilOzofski fakulteti postoje u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, FilOloško-umetnički u Kragujevcu, u prestonici FilOloški fakultet, a studenti koji na njima studiraju su filOlozi, filOzofi i sl. Ako vam reči u kojima smo akcentovane vokale napisali velikim slovom zvuče neobično ili vam se čine nepravilnim – ipak, nisu. I te kako su pravilne tako akcentovane. Nije pravilno da u njima bude naglašen prvi slog: fIlozofski, fIlološki, fIlolog, fIlozof i sl. Još jedan „dokaz“ da reči u kojima se često čuje akcentovan prvi slog, zapravo, pravilan akcenat imaju na drugom ili nekom narednom slogu.
Da ponovimo još jednom: akcenti nisu bauk! I mogu se naučiti. Idealno bi bilo da na radiju i televiziji imamo što više pravih uzora u tom pogledu, jer akcenti se ne uče iz rečnika, neophodno je i čuti pravilno izgovorene reči. Obratite pažnju na to…
Aleksandra Janić
Imate neku jezičku nedoumicu? Postavite pitanje, odgovorićemo vam!
akcentovati reci
instruktor,videla,pet-sest,predstava,kojih,najzanimljivije