Alternativa kreditima – u pravi čas
Mala škola ekonomije – lizing poslovi
Krediti su već vrlo dobro poznati i prihvaćeni na domaćem tržištu. Kakva je situacija sa lizingom? Ukoliko niste dovoljno upoznati sa ovim terminom, možda će vam ovaj tekst pomoći da pronađete rešenje za neke od problema. Jedno je sigurno – čitanjem ovog teksta upotpunićete svoje ekonomsko obrazovanje, koje sve više postaje neophodnost u životu svakog građanina.
Šta je lizing?
Najjednostavnije rečeno, lizing predstavlja način obezbeđivanja sredstava za pribavljanje pokretnosti. Prema zakonu, lizing je posao u kojem učestvuju tri lica – davalac lizinga, korisnik lizinga i isporučilac predmeta lizinga. Davalac lizinga nabavlja opremu od isporučioca (a to je najčešće proizvođač ili dobavljač) i daje je na korišćenje korisniku lizinga za određeni vremenski period. Korisnik lizinga davaocu mora da vrši periodična, najčešće mesečna plaćanja, poznata kao lizing naknada.
Vrste lizinga
Praksa poznaje dve vrste lizinga – operativni i finansijski. Operativni lizing predstavlja klasično iznajmljivanje predmeta lizinga. Primer su neke vrste rentakar (rent a car) usluga, kod kojih se vozilo iznajmljuje na duži vremenski period. Finansijski lizing razlikuje se od operativnog jedino po tome što ovde nije reč o klasičnom iznajmljivanju gde se predmet lizinga vraća nakon isteka ugovorenog roka. Rečju, kod finansijskog lizinga, nakon isteka ugovora korisnik lizinga može da otkupi predmet lizinga po nižoj ceni od tržišne. U praksi, poslednja rata koju korisnik lizinga plati smatra se otkupom predmeta lizinga. Tako, u lizingu prepoznajemo vrstu posla koji omogućava sticanje vlasništva nad predmetom lizinga. Inače, naše pravo poznaje isključivo finansijski lizing koji i uređuje pravnim aktima.
Lizing ili kredit – šta izabrati?
Iako kod nas nedovoljno „odomaćen“ u odnosu na dominantne kreditne poslove, lizing je jeftiniji način pribavljanja sredstava. To nam poručuje praksa visokorazvijenih zemalja. Pre svega, povoljnosti se ogledaju u poreskim olakšicama. Stvar je u tome što se predmet lizinga ne tretira kao vlasništvo korisnika lizinga već se samo korišćenje predmeta lizinga tretira kao trošak, što umanjuje poresku osnovicu. Dalje, korišćenje lizinga ne postavlja kao uslov postojanje dodatnih sredstava obezbeđenja, kao kada se radi o bankarskim kreditima. Davaoci kredita često osiguravaju predmet lizinga što, ni u kom slučaju, ne možemo očekivati od banaka u kreditnim poslovima. Čini mi se da su pomenuta tri razloga više nego dovoljna da se dalje upoznate sa lizing poslovima.
Ko su korisnici lizinga u Srbiji?
Tako kako je osmišljen, lizing najviše odgovara malim i srednjim preduzećima koja imaju nedovoljno sredstava za finansiranje svojih potreba. Međutim, lizing odgovara i fizičkim licima kako zbog poreskih olakšica tako i zbog nižih kamatnih stopa u odnosu na određene kredite. Tržište lizinga u Srbiji tek se razvija. Posebno pozitivna jeste činjenica da stalno raste konkurencija između lizing kuća, što dovodi do snižavanja cene samog lizinga. Nedostatkom trenutno aktuelnog zakona koji reguliše ovu preblamatiku mogla bi se smatrati činjenica da on ne obuhvata lizing nepokretnosti. Ova vrsta lizinga nije zaživela ni u praksi, pre svega zbog procedure oduzimanja predmeta lizinga, ukoliko se lizing naknada ne plaća na vreme.
Obavezno imajte u vidu…
Sve ima svoju dobru i lošu stranu, pa tako i lizing poslovi. Otežavajućom okolnošću može se smatrati upravo činjenica da, ukoliko u roku od tri platna perioda ne dođe do izvršenja obaveze, lizing kompanija povlači predmet lizinga i oglašava njegovu prodaju na javnoj aukciji. Sada kad sve ovo znate, na vama je odluka hoćete li postati još jedan učesnik na rastućem tržištu lizinga u Srbiji.
Jelena Mladenović
Lektor: Marija Golubović
Najnoviji komentari